|
Drugi o rasi |
|
CHOW-CHOW STORY
Kada su preci Mongola krenuli na Kinu, 2.000 godina pre nove ere, sa sobom su vodili i velike, čupave pse. Prohujali su vekovi i mongolske najezde, a jedan od znakova da su bili tu je i čudan pas koji je nazivan mongolskim, pa tibetanskim... Ali, ostala je i legenda: kada je nastajao svet i kada su zvezde usadjivane u nebo, padali su komadi neba na zemlju. Jedini pas koji je smeo da dodirne te komade neba bio je Chow-chow. Zato on i danas, po drevnom predanju, i ima - plav jezik.
Chow-chow je pas koji je vekovima bio na kineskom dvoru. Kineski carevi drzali su ga kao čuvara, lovačkog psa ali, pre svega, da bi veličali svoju - moć i bogatstvo. Negovale su ga sluge specijalno obučene samo za njih. Od njegove dlake tkali su se tepisi, a od kože pravila odela. Nažalost, čau-čau se nalazio cesto i na dvorskoj trpezi, pa je služio i za jelo. Sumrak kineskih careva povlaci sa sobom i smanjenje broja ovih pasa, pa su se mnogi od njih našli kod bogatih trgovaca i plemstva. Ali, za vreme tzv. kineske kulturne revolucije ovi psi gotovo da su bili uništeni. Zahvaljujuci budistickim kaludjerima, baš kao i onim primercima koji su se nasli u Evropi, a kasnije i u Americi, rasa je uspela da preživi.
PAMETNI, NEŽNI FLEGMATIK
Čau-čau je veoma inteligentan, pronicljiv, samostalan i veran. To je pas sa svojstvenim izražajnim karakterom. On ne trpi grubosti. Njega ne smete tući jer ćete ga tako zauvek izgubiti. Sa njim uvek mora lepo da se ophodi, ali tako da mu ipak stavite do znanja da ste vi vodja, a on podredjeni. Odgovora mirnim osobama jer ne zahteva duge šetnje ni sportska takmičenja, a nije uvek spreman ni za igru. Normalne pseće igre kao sto su bacanje loptice, aport, preskakanje preporeka itd, ne spadaju u igre čau-čaua, a takodje i igranje sa drugim psima. On se drži svog vlasnika i nezainteresovano prolazi pored drugih pasa, pa čak i ljudi. Njega nikada necete videti kako prilazi nepoznatoj osobi veselo masući repom i pokazujuci mu time znake privrženosti. On će se, dakle, prema nepoznatima ponašati - veoma rezervisano.
Kada uzimate ovog psa morate imati na umu da on i vlasnik sklapaju jednu vrstu "braka'' sa uzajamnom vernošću za ceo zivot. Chow-chow je potpuno i zauvek odan samo jednom gospodaru i, ako ga izgubi, nikome vise nece biti veran jer za drugu ljubav nije sposoban. Onaj ko zadobije njegovo poverenje moze biti sasvim siguran u njegovu nepokolebljivost i vernost.
VERNOST IZNAD SVEGA
Chow-chow je vrlo čist pas i bez mirisa. Vrlo retko laje i to uglavnom u slučaju potrebe. Rodjeni je čuvar i ne treba ga posebno učiti tome. Ima raskošno krzno tako da svojom pojavom podseća na lava.
Ovaj pas ne voli vodu. Naročito treba voditi racuna da tesko pliva jer mu tada krzno veoma oteža od vode tako da se moze čak i udaviti. Kupa se dva do tri puta godišnje mada ni to nije neophodno jer se čau-čau sam liže i pere kao mačka. Jednostavno, ovaj pas voli da bude čist i uredan.
Chow-chow je veoma snažan i misićav. Veoma je ponosan i gord pas. Interesantna je legenda o njegovom plavom jeziku koji ga i čini bitno različitim od drugih rasa. Navodno, kada je nastajao svet i kada su zvezde usadjivane u nebo, padali su mnogi komadi neba na zemlju. Jedini pas koji je smeo da dodirne te komade neba bio je čau-čau. Zato on i danas, po drevnom predanju, ima plav jezik.
Kao sto sam već napomenula, ljubav i vernost ovog psa je ogromna. Zato i nije preterano kada se kaze da ovoj rasi u potpunosti odgovara izreka "Veran kao pas!''.
Nada Petrović
vlasnik odgajivačnice "Od Patricije''
Chow-chow su doneseni na teritoriju danasnje SR Jugoslavije pre desetak godina. Najpre su se pojavili u Vojvodini, a potom u Srbiji. Prva legla registrovana su u Vojvodini 1987, a u Srbiji 1990. godine. Do današnjih dana registrovano je oko 400 chow-chow-a u nasoj zemlji.
Pripremila: N. Petrović
PAS - MALI LAV
Čau-čau je jedna od najstarijih rasa pasa. Postoje podaci da je još u miocenu, od 28 do 12 miliona godina pre nove ere, došlo do ukrstanja jedne vrste samija i medveda i da je tako nastala ova rasa..
Čau-čau spada u skuplje rase pasa jer je redak i tesko se razmnožava, a i dok ne odraste treba dosta uložiti u njega pošto punu zrelost i snagu dostiže tek sa tri godine. On nikada nije bio pas kojeg su gajile široke narodne mase i, ma koliko to mozda nekom zvučalo elitisticki, treba reći da je to bio i ostao pas odabrane grupe ljudi.
Krajem 18. veka prvi primerci chow-chow-a stigli su do Engleske. U prvo vreme su ih drzali u zooloskim vrtovima, da bi kasnije postali pravi kućni ljubimci. Krajem 19. veka rasa pocinje da zuazima i značajno mesto na izložbama, a 1894. godine rasi je dato sadašnje ime što u prevodu znaci: Pas jake snage za jelo.
Prvi klub ljubitelja ovih pasa osnovan je 1. jula 1895. g. pod pokroviteljstvom gospodje Faudel Phillips koja je osnovala i prvu odgajivačnicu chow-chow-a i prva pocela sa njihovim upisivanjem u rodovne knjige.
Iako čau-čau potiče iz Kine, patronat nad tom rasom ima Engleska. Zbog toga je i trenutno važeći standard broj 205 i izdala Engleska. Danas se primenjuje dopunjeni standard koji je objavljen 20.02.1989. g.
CHOW-CHOW STORY
Po svemu sudeći, ili se bar to tako nama čini, Canis palustrus je najverovatnije predak ne samo svih nordijskih pasa koji pripadju porodici špiceva, vec je on i daleki predak chow-chow-a.
Priča je daleka, fascinantna i mistična. Jer, reč je o veoma starom poreklu te primitivne rase, jedinstvene po mnogo čemu kao sto je, recimo, plavo-crni jezik. Ali, ne samo to: rasa je i svedok jedne vrste pasa iz dalekog miocena.
Čau-čau je rasa koja je nastala tokom hiljadugodišnje evolucije i to upravo u onim, za nas neprobojnim azijskim predelima. Najverovatnije, preci čau-čaua bejahu doneseni u Kinu sa varvarskim osvajačima u 11. veku pre naše ere. Kako se veruje, u to vreme bili su to psi za lov, stražu i vuču.
Nažalost, pisanih svedočanstava o psima u antičkoj Kini ostalo je veoma malo pošto je veći deo kineskih dokumenata i knjiga bio uništen po naredjenju cara Chin Shin, 255. g. p. n. e.
Ako se može verovati drevnim kineskim hroničarima, s obzirom na to da pouzdanih dokumenata nema, kao i cinjenici da su i neki pronadjeni dokumenti često proizvoljno prevodjeni, čau-čau tog vremena bio je kudikamo veći i krupniji od današnjeg. Bar su ga tako zabeležili i opisivali azijatski pisari kao "...kvadratičnog psa, divljeg i svirepog izgleda kao u lava na kojeg je svojom dlakom i podsećao, posebno onom gustom i dugackom oko vrata, bojom, kandžama...''.
Čitajući ovaj drevni isečak tesko je ne poverovati da se ovde ne radi upravo o čau-čauu. Ali, i druga svedocanstva doprla su do nas preko goblena, statuica i crteža. Na jednoj veoma staroj kineskoj bronzanoj šolji, na kojoj se, medju mnogim životinjama, nalazi i slika tri psa, potvrdjuje takvo verovanje. Jer, jedan od tih naslikanih pasa na šolji bio je zbilja masivan, odlakanog repa nošenog na ledjima, široke njuške i malih, uspravnih ušiju. Medjutim, etimologiju samog imena čau-čau (Chow-chow) teško je i danas precizno odgonetnuti.
Prema jednom tumacenju, naziv "ao'', koji potice iz 11. veka, najstariji je i znacči "veliki i izuzetan''. Taj diftong (dvoglas) najverovatnije potice od pogresnog izgovora "chaou'' a koji znači "jak i primitivan pas''. U kasnijim vekovima ovaj termin koristio se za važne kineske trgovce cije su robe bile oznacene kao "chow chow''. Da li neka veza izmedju moćnih kineskih trgovaca i ovih pasa postoji, ostalo je do danas nerazjašnjeno.
MONGOLIJA KAO PRAPOSTOJBINA
U Mongoliji, divljoj zemlji retke naseljenosti, u to vreme, trgovački i kulturni centri bili su manastiri. I, upravo tu, budistički monasi su uspeli da sačuvaju rasu čau-čau kada je u Kini nastupila strahovita glad i siromaštvo, koji se vezuju za poslednje decenije vladavine dinastije Tang.
Monasi su odgajali plave pse ove rase i oni su bili namenjeni za stražu i nadgledanje stada. Ali, sve do 18. veka Evropa nije znala za čau-čaue, da bi prvi primerci, kao kuriozitet, bili uvezeni na Zapad od strane mornara iz East Company-je.
Godine 1780. svestenik White pazljivo je opisao u svojoj knjizi "The natural history and antiquities of Selbourne'' dva šteneta poreklom iz Canton-a, koja su pripadala jednom mladom gospodinu iz East Indian Company: " ... zadnje šape su prave bez ikakvih krivina na kolenima. Njihove oči su crne, male i prodorne; u unutrašnjosti usta i labrnje su iste boje, kao i jezik koji je plav''. Po svemu sudeći, bili su to prvi čau-čau koji su dospeli u Englesku.
Nesto kasnije čau-čau su počeli da se izlažu na izložbama ali pod nazivom Chinese Edible Dog i Chinese Dog da bi posle ta imena bila zamenjena sada aktuelnim.
Jedan od prvih odgajivača izlagača beše g. W. K. Taunton koji je 1880. g, na izložbi Kennel Cluba predstavio javnosti ženku zvanu Chinese Puzzle. Medjutim, ni danas nije utvrdjeno da li je to bio primerak čiste rase ili proizvod nekavog ukrštanja sa primercima čau-čaua pogotovu sto je u katalogu te izložbe, umesto rase, zabelezeno samo "uvoz iz Kine''. Ali, o poreklu i čistoti psa Chang, kojeg je izložio princ del Galles 1881. godine, više nije bilo sumnje.
Godine 1890. g. Temple je započeo odgoj ove rase i njegova odgajivačnica Leyswood beše prva, koja je, u potpunosti, služila rasi. Prvi zvanični standard rase bio je formulisan na bazi morfologije šampiona Chow VIII koji je oštenjen 1890, a koji je uvezen direktno iz Kine od g-dje Bagshaw. Ovaj pas je postao šampion 1893. g. Uskoro je g. Temple, sa grupom istomišljenika, osnovao 1. jula 1895. g. i prvi klub ove rase. Sledece godine je Kennel Club, a povodom druge klupske izložbe usaglasio statut manifestacije šampionata tako da su rasa chow-chow, kao i klub njihovih poklonika, ubrzo bili priznati i zvanično.
Tako su tamne i misteriozne godine za chow-chow-e sada bile samo prošlost. Mnogi i veliki zaljubljenici u pse poceli su da vode računa o rasi koja je počela da prosperira i da se pojavljuje po izložbenim ringovima širom Velike Britanije. Mnogi odgajivači, vlasnici, a pre svega famozni čau-čau beležili su svake godine vidne napretke rase. Medju njima svakako treba pomenuti Ledy Granville Gordon sa Blue Blood, koji je sigurno predak svih danasnjih plavih čau-čaua, zatim g-djicu Casella-u sa šampionkom Tien, ćerkom Singapore Boy-a kojeg je direktno uvezao iz Kine g. Burgess, zatim g-dju Rawson sa Bertolina-om koja je parena sa velikim psom Chow VIII, g-dju Scaramanga-u koja je uvezla jednog od prvih crnih čau-čaua zvanog Hak Kwhy, g-dju Moore sa šampionom Red Craze i g. Sawtell-a sa šampionom Shylock-om.
Chow VIII, veliki šampion, umro je u desetoj godini života. Nekoliko meseci posle, u Kennel Club Gazette, njemu u čast, bio je posvećen članak. Autorka, g-dja Moore, tada je napisala: "Šteta je što nije bio balsamovan i izlozen u Kenel Clubu ili u Britanskom muzeju kao model kako bi jedan chow-chow trebalo da izgleda i to uprkos činjenici da ni on nije bio idealnog tipa.''
POHOD NA EVROPU
Posle Prvog svetskog rata za rasu je nastupilo vreme velikog sjaja. Neki od velikih predstavnika svoje rase potvrdili su svoje uspehe i zbog toga su, još i danas, ostali u sećanju.
Šampion Pusa of Amwell, odgojen kod lady Faudel Phillips, dao je veliki podstrek razvoju rase. Gospodin Scriven postigao je izuzetne rezultate sa svojim čau-čauom u Mulfras Kennel-u.
Izmedju dva velika rata pojavio se i sjajni sampion Akbar, vlasništvo g-dje Peck. Njegov sin, šampion Choonam Brilliantine, pobedio je sedam šampionata u Engleskoj pre nego što je bio izvezen za SAD. Sampion Rochow Dragoon, g. Roch-a "carovao'' je u ringovima dobar broj godina sa svojom drugaricom iz odgajivačnice, takodje šampionkom Rochow Akbella-om.
Istovremeno još tri zenke su zasluživale počasti: šampionke Chefoo, Choonam Moonbeam i Li Chin of Amwell koja beše jedna od prvih šampionki krem boje. Nažalost, odgajivačnice Rochow, Amwell i Choonam ugasile su se gotovo u isto vreme; ta činjenica beše zbilja tečak gubitak za svet ljubitelja čau-čaua. Ali, u godinama koje su sledile, zanimanje za rasu je prekomerno raslo.
Rodjene su druge važne i kvalifikovane odgajivačnice poznate i danas u svetu. Dve od tih odgajivačnica bile su Ukwong i Hanoi. Gospodin Eric Ergeton, vlasnik Ukwong Kennel-a, približio se rasi zahvaljujuci g-dji Boot koja je imala Talifu Kennel. On je, tokom 22 godine, proizveo dobrih 26 šampiona od kojih je sedam bilo proglašeno i za najlepse pse izlozbe. Ergeton je, tokom mnogih godina, odgojio velike i vazne čau-čaue, ali je najslavniji i najcenjeniji, pa i najpoznatiji bio sampion Ukwong King Solomon koji je uzeo čak 63 C.C.'s-a, cime je potukao rekord na izložbama.
Odgajivačnica Hanoi, vlašnistvo g-dje Dulcie Smith, osvojila je posle Drugog svetskog rata, mnoge pobede. Najpoznatiji medju psima te odgajivačnice bio je čau-čau šampion Tiko Ling of Hanoi koji je osvojio brojne C.C.'s-e i koji je više puta bio najlepši pas izložbe. Nije ni mali broj čau-čaua, iz važnih linija, kojima je ovaj poznati priplodnjak predak.
Posle Drugog svetskog rata započeo je plodotvoran period za rasu, kako na izložbama tako i sto se tiče početka brojnog izvoza ovih pasa u druge države. Četrdesetih godina, grofica de Changy, poznat belgijski odgajivač, kupila je mladog šampiona Rochow Adjutant-a koji je bio i važna referenca u istoriji odgoja rase i najverovatnije najuticajniji priplodnjak tog vremena. Adjutant je bio jedan od najuspesnijih čau-čaua na izložbama sa osvojenih 44 C.C.'s-a.
Neke primerke iz odgajivačnica Choonam i Rochow uvezla je u Belgiju Madame de Bois koja je svoj odgoj zasnovala na medjusobnom ukrštanju te dve linije i koja je time postigla izuzetne rezultate.
Holandija je bila zemlja koja se u velikoj meri posvetila selekciji i odgoju ove rase. Odgajivači su se usmerili na chow-chow-e koji su poticali direktno iz Kine, kao i na one uvezene iz Engleske. Pionirka u tom pogledu je bila g-dja Geitel de Lange koja je sa svojom odgajivačnicom Golliwogs uvezla izvestan broj primeraka iz engleske odgajivačnice Omar. Njen Ebony of the Goll Iwogs bio je proglašen trecim šampionom rase u Holandiji. Rodjaka g-dje Geitel, g-dja Roes Geitel postala je poznat odgajivač rase kao i njena odgajivačnica Dorwerth. Ona je tridesetih godina, uvozeci primerke iz odgajivacnica Amwell i Rochow, postala najvažniji odgajivač rase u svojoj zemlji. Na žalost, za vreme Drugog svetskog rata njena kuća je bombardovana i ona je prestala sa odgojem. Pošto nije mogla da povede sa sobom iz porušene kuće svoje predivne pse, morala je, jednog po jednog, da ih ubije. Secanje na taj tragican dogadjaj, medjutim, primorao je g-dju Roes da nakon rata nastavi sa odgojem. Tako je ona postala veliki promoter chow-chow-a u Holandiji o cemu dovoljno govori i podatak da je ova rasa izbila na drugo mesto popularnosti, odmah iza nemačkog ovcara.
SARADNJA ODGAJIVACA
Nakon rata usledila je velika saradnja i prijateljstvo medju odgajivacima ove rase, sto je veoma doprinelo daljem sirenju chow-chow-a. Medju mnogim apasioniranim odgajivacima bili su Henk i Kitty Van de Wouw. Njihova odgajivacnica Van Mongolie ne samo da je posedovala čau-čaue svetskog renomea, vec je ona pomagala, svojim primercima, nastanak i danas veoma poznatih odgajivacnica u celom svetu.
Jedna od najcuvenijih odgajivacnica pedesetih bila je u Luksemburgu. Sa ne vise od 12 do 14 čau-čaua, odljckih francuskih i belgijseia Citiaa, Palmiro Irena Cottafavi, ustanovili su svoj uzgojni program. Njihovi Mong Fu bili su cesto vidjani u ringovi celog kontinenta.
Dvadesetih godina rasa je postala veoma popularna u Francuskoj. Madam Marechal bila je ne samo pionir u uzgoju vec i predsednica kluba ljubitelja chow-chow-a koji je u Francuskoj osnovan 1926. godine. Takodje, jedan od najpoznatijih odgajivaca bio je i M.R. Hassenforder. Njegova odgajivacnica zvala se de la Moulaine.
Ghat de la Moulaine bio je izvezen u Sjedinjene Drzave gde je postao jedan od najvecih i najpopularnijih chow-chow-a sveta. Mnogobrojni su njegovi sinovi koji su postali sampioni kao i americki odgajivaci koji su, na osnovu Ghat-a, ustanovili svoje uzgoje.
Godine 1934. nemacki odgajivaci su uvezli iz Engleske nekoliko chow-chow-a odlicnih krvnih linija, ali im je rat onemogucio dalji razvoj rase. Jedna od najproduktivnijih odgajivacnica bila je vom Palatinat vlasnistvo H.G. Hoffman-a. Tu nije bilo velikih odgajivaca, ali je selekcija vrsena na osnovu engleskih, holandskih i luksemburskih linija.
U Norvesku je prvi chow-chow uvezen 1890, ali do vaznijeg uzgoja nije doslo bez obzira na pogodnu klimu. Posle Drugog svetskog rata nekoliko ljubitelja se oslonilo na uvoz iz Engleske i Holandije. Najpoznatija odgajivacnica bila je Munchu, porodice Messel. I u Svedskoj je interesovanje za rasu kasnilo. Jedna od prvih bila je g-djica Berg. Njena odgajivacnica Helluland, koja je godinama odgajala dobre primerke, proslavila je svedske čau-čaue i van granica te drzave. Situacija u Danskoj bila je identicna onoj u skandinavskim zemljama.
Sve do cetrdesetih tamo je bilo malo ovih pasa i gotovo nikakvog interesa za uzgoj. Tek je posle 1960. doslo do osnivanja nekih odgajivacnica, medju kojima je najvaznija bila Zoto Kennel, vlasnika H. i A. Wandrup-a.
SVE POPULARNIJI U SVETU
U Italiji je 1924. godine obelezen prvi chow-chow CAC, ali je tek 1931. primerak pod imenom Black Jane, odgojen i izlagan od strane g. Lioce-a, dobio drugu titulu.
Duca d'Aosta, veliki ljubitelj rase, izlagao je 1938. godine zenku Wuncha Blue di Val d'Adige, koja je rodjena u njegoj odgajivacnici. U stvari, ta zenka bila je prvi čau-čau odgojen u Italiji i prvi primerak koji je proglasen za nacionalnog sampiona. Do tada je vecina nacionalnih sampiona u Italiji bila iz uvoza. Prvi koji su doveli u Italiju čau-čau bili su g-dja Cassanella, dr Tessieri i prof. Giussani. Oni su odabrali pse holandskog uzgoja za osnovu svog odgajivackog programa.
G-dja Cassanella osvojila je sampionate sa dva psa Kou Ling. Sledeci veliki sampion u Italiji bio je i Envoy of Ukwong, kojeg je odgajio g. Ergeton, a koji je bio vlasnistvo dr Tessieri-ja. Posle je profesor Giussani uvezao jos dva čau-čaua, iz odgajivacnice van Mongolie i van de Loumi Hoeve. Profesor je zasluzan i za veliki napor i trud da osnuje prvi klub čau-čaua u Italiji. Na nesrecu, taj poduhvat nije uspeo.
Uprkos uvozu primeraka odlicnih krvnih linija, u to vreme, ipak nije doslo do stabilnog uzgoja te rase u Italiji. Medjutim, poslednjih decenija u Italiji je doslo do vidnog razvoja rase zahvaljujuci ozbiljnom radu kao i saradnji odgajivaca koji su se apasionirano posvetili čau-čauima. Mada je tesko tvrditi da se italijanski odgoj izjednacio sa drugim evropskim zemljama, kvalitet koji dolazi sada sa Apeninskog poluostrva pocinje da zanima i engleske, francuske, nemacke, danske, finske, brazilske i tajlandske odgajivace. Svakako, veliki podstrek takvom razvoju stvari dao je i Nacionalni savez Italije za chow-chow (ANICC) koji se, posle prvih godina poteskoca, razvio i sada plodotvorno radi.
Priznanje Kluba, kao specijalizovanog drustva, usledilo je dekretom od 26. jula 1994. g. Sto se tice manifestacija, poslednjih godina se primecuje povecanja ovih pasa na izlozbama. Na nacionalnim izlozbama u Italiji prijavljuje se od 15 do 25 chow-chow-a, a na medjunarodnim od 20 do 40, dok je na Klupskoj nacionalnoj izlozbi (Raduno) bilo vise od stotinu prijavljenih pasa. Na srecu, ovo povecanje nije samo kvantitativno, vec pre svega kvalitativno.
KRATKODLAKI CHOW-CHOW
Smatra se da je kratkodlaki chow-chow osnovni tip ove rase. Medjutim, nije precizno poznato koja je to kineska provincija iz koje potice ovaj varijetet, ali se sasvim pouzdano zna da čau-čau, koji su dolazili u Englesku, do kraja 1800. godine nisu bili samo primerci sa dugom dlakom.
Prvi Challenge Certificate bio je izdat jednom kratkodlakom psu 1899. g. Ta crna zenka, zvana Yumsie, rodjena je 1892. iz kombinacije pasa koji su uvezeni direktno iz Kine.
G-dja Casella bila je jedan od najvaznijih odgajivaca "kratkih''. Posto je zivela mnogo godina u Aziji, ona se vratila 1910. g. u Englesku ponevsi sa sobom i nekoliko kratkodlakih čau-čaua. U razdoblju izmedju dva svetska rata bilo je malo legala sa kratkodlakim primercima i oni nisu bili mnogo cenjeni. Nakon 1945. usledila je obnova rase iako kratkodlaki primerci i dalje nisu bili preterano popularni, neophodno je pomenuti neke primerke. Medju njima je Roemoss Recamier koji je bio odnegovan od strane g. Roe-a. Taj priplodnjak bio je paren sa razlicitim zenkama koje su davale kratkodlake primeke, a koji su, dalje, takodje",bacali'' iste takve subjekte. Treba spomenuti i Nitram Nan Tao i Nitram Nao Nei koji su rodjeni 1950. g. kod g-dje Martin.
Tokom sezdesetih godina neki vec poznati i priznati odgajivaci preuzeli su brigu za ovaj varijetet i poceli su sa mnogo stabilinijim odgojem.
Godine 1965. primerak koji je poticao iz engleskog odgoja Penhow, vlasnice g-dje Veldhuis, postao je sampion Holandije. On je bio prvi kratkodlaki chow-chow sampion na svetu.
Danasnji ponosni vlasnici kratkodlakih čau-čaua mnogo duguju engleskim odgajivacnicama Penhow, Baytor, Ukwong i Tanlap kao i onim holandskim Warnsborn i Van het Bosche Front. Naime, ti malobrojni odgajivaci ocuvali su ovaj varijetet upravo onda kada se sedamdesetih godina verovalo da ce "kratkodlaki'' nestati. Na srecu, nije bilo tako mada su kratkodlaki primerci manje rasprostranjeni i manje popularni od onih dugodlakih.
Poslednju titulu šampiona, bar koliko nam je poznato, pripala je jednoj crvenoj zenki. Bila je to sampionka Holandije Tanlap Sleek Tinka, odgajivaca g-dje Jakeman.
Kako sada izgleda, poslednjih godina primećuje se u nekim zemljama diskretan porast zanimanja za ovaj varijetet. Kratkodlaki čau-čau najbolje se odgaja u Engleskoj sto je i razumljivo s obzirom na njenu istorijsku prošlost vezanu za ovu rasu, ali u Norveškoj, zemljama Beneluksa, kao i u Sjedinjenim Državama.
Zanimljivo je da je američki standard iz 1925. obuhvatao i varijetet kratkodlakih čau-čaua da bi on 1941. bio izbačen iz istog standarda. Medjutim, 1986. godine novi američki standard za čau-čau je nanovo reintegrisao i priznao kao varijetet i kratkodlake primerke.
Standard kratkodlakog chow-chow-a je identičan onom za dugodlake primerke izuzev onog dela koji se odnosi na dužinu dlake i na opšti izgled. S obzirom na to da su malo poznati, u Italiji ne postoje odgajivači koji odgajaju ovaj varijetet, ali bi to trebalo stimulisati iz više razloga. Osim što su to psi retko vidjene lepote, kratkodlakim primercima ove rase i te kako odgovara italijanska klima. Kako je klima naših suseda slicna našoj, nije teško zaključiti, ovaj varijetet bi, uz nesto truda i finansija, veoma uspešno mogao da se gaji i na našim balkanskim prostorima.
"I nostri Cani'' (oktobar 1995)
Preveo sa italijanskog i pripremio Dušan Marinovic |
